Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zajmovni kapital". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

1. POJAM ZAJMOVNOG KAPITALA

Zajmovni kapital predstavlja takav oblik koriscenja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi duznika, a vlasnik kapitala javlja se u ulozi poverioca. Ovaj kreditni odnos moze se ostvariti u neposrednom kontaktu izmedju vlasnika kapitala - poverioca i korisnika kapitala - duznika, u kom slucaju se govori o direktnom ili neposrednom kreditnom odnosu, ili posredno preko bankarsko-finansijskog posrednika, u kom slucaju se radi o posrednom kreditnom odnosu.

Zajmovni kapital je ona vrsta financijskog kapitala koji se opotrebljava radi odobravanja novcanih kredita.Angazovani kapital u procesu reprodukcije stalno se transformise, prelazeci tako iz jednog oblika vrednosti u drugi.Za utvrdjivanje porekla zajmovnog kapitala od posebnog je znacaja transformacija sredstava za rad iz oblika u kojem se nalaze u svoje druge oblike.Transformacija sredstava za rad obavlja se relativno dugo, u nekim slucajevima to traje i po vise godina.

S obzirom da trosenje i prenosenje vrednosti sredstava za rad na novi proizvod traje relativno dugo, ali sta sa izdvojenim sredstvima u vremenu dok su ona na cekanju? Radi se uvek o sredstvima koja se nalaze u novcanom obliku. Ta sredstva su imobilisana iz procesa reprodukcije sve do momenta izbacivanja otpisanih sredstava za rad iz upotrebe.Tada se traze mogucnosti novog angazovanja.

Sredstva amortizacije mogu se najbolje upotrebiti kao zajmovni kapital. Proces oplodjivanja kapitala odvija se kontinuelno. Dohotci zaposlenih se ne moraju odmah upotrbiti za kupovinu.

Ako se zarade isplacuju jednom mesecno, ona se nece utrositi odmah za kupovinu.Zarada ce se rasporediti na takav nacin sto ce se deo novca utrositi odmah, a drugi deo ce se utrositi sredinom meseca a ostatak pred kraj meseca.Novac koji ce se utrositi na samom kraju meseca moze sluziti kao zajmovni kapital.

2.MEDJUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA

Za medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je medjunarodno finansijsko trziste preko koga se vrsi plasman i angazuju slobodna finansijska sredstva. Organizovani deo tog trzista cine komercijalne banke i druge finansijske institucijekoje se bave kreditiranjem i kupovinom i prodajom hartija od vrednosti.

Komercijalne privatne banke pretezno odobravaju kratkorocne i srednjorocne, a u odredjenoj meri i dugorocne kredite prevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom.

Velike svetske banke igrale su znacajnu ulogu u finansiranju svetskog privrednog razvoja, a posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje.U tome su banke bile relativno oprezne sve do sedamdesetih godina proslog veka, ali kada su veliki suficiti zemalja izvoznica obezbedili znatan priliv svezeg novca, koji se preko Evrotrzista nasao u fondovima velikih svetskih banaka, one su pocele da vode ekspanzivnu politiku kreditiranja, koja je bila potpomognuta tada relativno niskim kamatnim stopama, sto je pogodovalo mnogim zemljama u razvoju, ali i razvijenim zemljama, da putem bankarskih kredita finansiraju svoju platnobilansnu neravnotezu.

Krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD, sto je enormno povećalo obaveze zemalja dužnika I dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982., sa serijom reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilanse banaka. Od tada su svetske banke postale mnogo opreznije u odobravanju novih kredita i relativan značaj bankarskih kredita kao eksternog vida finansiranja zemalja u razvoju, pogotovo posle Azijske krize 1997-1998. godine.

...

 

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com